Jedna velika i slozna porodica zivela je vezujuæi kraj sa krajem. U staroj drvenoj kuæi u oblasti Provansa. Kuæa bejase prokisnjavala i vetrovi su je produvavali. Otac je bio kamenorezac i pravio je nadgrobne spomenike. On i njegova zena podigose èetrnaestoro dece. Para nikada ne imahu dovoljno i bejase nemoguæe kupiti odeæu i obuæu za svakoga pa je majka povremeno dobijala jake glavobolje smisljajuæi kako sve da uredi. Po vodu su odlazili na èesmu, retko su jeli meso, pa ipak u njihovoj kuæi bejahu vladali ljubav i mir. Èim malo odrastu deca su bivala ukljuèena u kuæne poslove. Jedno od starije dece bila je Mirej koja je svoje obaveze vrlo ozbiljno shvatala. Sve sobe su bile èiste i uredne. "U nasoj kuæi moglo je da se jede direktno sa poda" - kaze Mirej, koja je i glavni junak ove prièe.

Kao ðak u osnovnoj skoli Mirej je rado pevala na zahtev svojih drugova "La vie en rose" i druge populane pesme tog doba. Sa trinaest godina napustila je skolu i poèela da radi u fabrici. Istovremeno je odluèila da jednom postane pevaèica. Zato je odlazila na èasove pevanja kod profesorke koja ju je upozoravala: "Pevaè mora biti jak i fizièki i psihièki. Veæa je sansa da æes zavrsiti na smetlistu nago na jastucima u Rols Rojsu." No Mirej je smatrala da "ko ne rizikuje, ne dobija". Nastupila je na nekoliko priredbi i takmièenja gotovo nezapazeno. Kada je imala petnaest godina sa porodicom se preselila u novu kuæu èiju je izgradnju pomogla drzava. "Po prvi put sam se okupala. Bio je to izuzetan dozivljaj" - priseæa se ona.

A onda dolazi 21. decembar 1965. Sedamnaestogodisnja Mirej Matje uèestvuje na drzavnoj televiziji u emisiji u kojoj se pruza sansa nadarenim mladim pevaèima. Publika biva oèarana njenim glasom. Dzoni Stark, najpoznatiji lovac na talente i muzièki menadzer, toliko je bio odusevljen da sutradan po nastupu sklapa ugovor sa njenim ocem obeæavajuæi mu da æe Mirej imati blistavu karijeru. Njoj, meðutim, preti: "Ne zaboravi da si poèetnica. Utuvi u glavu da æu te terati da rmbaèis ko konj, da ti neæu dati da mrdnes, te da æu biti nemilosrdan. Jos uvek nije kasno da se predomislis. Ako pak budes htela da me slusas, da stvarno naporno radis i da se uravnotezenim tempom kreæes putem slave, uèiniæu te stvarno dobrom, velikom, pravom zvezdom." Kao sto je i oèekivao, ona se nije predomislila. Poèinju èasovi napornog uèenja i, za njima, brojni nastupi.

Nije proslo godinu dana, glas o pevaèici slavuju proneo se celim svetom. Izasla je prva ploèa pod rukovodstvom dirigenta i kompozitora Pola Morije, sa pesmama "Viens dans ma rue", "Qu'elle est belle", "Mon credo". Brzo nastaju i mnoge nove ploèe i redovno ponavljaju ili prevazilaze tiraz predhodnih. Reèi pohvale ne stede ni èuveni Frenk Sinatra ni Moris Sevalje koji dodaje da veæ bejase mislio da je video i èuo sve sto se moze pojaviti na sceni. Ogroman uspeh Mirej postize interpretacijama stare kubanske pesme "La paloma", mozda i najlepse pesme na svetu, koju peva u nekoliko aranzmana i na raznim jezicima. Centralna u njenim pesmama je ljubav, ali tu su i pesme o prijateljstvu, o miru, o prirodi, zatim i one sa socijalnom tematikom i druge. Neprestani predmet opevavanja je grad Pariz, a u mnogim pesmama opisuju se i drugi gradovi i daleki predeli. Mirej mnogo radi. Kad treba, spava svega èetiri sata. Tekstove za nju pisu poznati pisci, a muziku komponuju vrhunski kompozitori danasnjice, na primer Enio Morikone.

Njena slava se neverovatnom brzinom siri i slede triumfalni nastupi sirom sveta. Peva u Nju Jorku, Holivudu, Las Vegasu, Tokiju, Libanu. Sedamdesetih godina nastupa u moskovskom Boljsom teatru uz pratnju hora i orkestra Crvene Armije gde, pored ostalog, peva masovne pesme zemlje domaæina i zemlje iz koje dolazi. U Rusiju se vraæa u vise navrata osamdesetih i devedesetih, svaki put puneæi sale u Moskvi i Sankt Petersburgu.

Osamdesetih godina postize veliki uspeh pesmom "Une femme amoureuse". U junu 1985. gostuje u Sava Centru, gde je koncertima potpuno osvojila beogradsku publiku. Boravak koristi da poseti i znamenita mesta u Beogradu. Izjavljuje da joj je gostovanje bilo vise nego prijatno. Iste godine izlazi ploèa "Les grandes chansons francaises" i to u Nemaèkoj, Argentini, Brazilu, Kanadi, Juznoj Koreji, Spaniji, Francuskoj, Italiji, Japanu, Meksiku, Portugaliji, Svedskoj, Venecueli i Jugoslaviji.

Naredne, 1986. godine, Mirej nastupa u Pekingu i Sangaju kao prvi strani pevaè kome je poziv uputila vlada Narodne Republike Kine. Tom prilikom izvodi na kineskom pesmu "Moliroah". Naravno, i u Kinu æe se ponovo vraæati.

Godine 1993. Mirej Matje, povodom trideset godina od smrti, peva pesme legendarne Edit Pjaf, èijom je naslednicom u poèetku karijere nazivana, na dva kompakt diska, jednom na francuskom i jednom na nemaèkom. Poslednji disk koji je objavila je na nemaèkom, "Alles nur ein Spiel" iz septembra 1999.

Dijapazon muzièkih izrazajnih sredstava u pesmama Mirej Matje je izuzetno sirok. Tome je doprinela saradnja sa raznim orkestima, kao i sto je tokom karijere U svoj repertoar uvrstila pored standardnih francuskih sansona i filmsku, zabavnu, narodnu i deèju muziku. Manji deo njenog opusa pripada i klasiènoj muzici, pre svega solo pesmama francuskih, italijanskih i nemaèkih kompozitora.

Mirej Matje je nastupala sa Hulijom Iglesiasom, Plasidom Domingom, Dinom Martinom, grupom Abba. Uspesno peva na desetak jezika. Posebno je cenjena u Nemaèkoj i na nemaèkom jeziku ima ne mnogo manje snimljenih pesama nego na francuskom.

Svoju najsnazniju podrsku i dalje crpi iz porodice. Za sebe misli da je vrlo nezgodne prirode. Zivi sa sestrom Matit i tvrdi da jos nije nasla osobu svog zivota. Njena stidljivost i velika posveæenost poslu su razlog tome. "Jako sam osetljiva, veoma povrediva. U stvari, uvek sumnjam. Stalno sam u defanzivi. Suvise se plasim da se ne ispalim. Zbog ovoga imam malo prijatelja." - ispoveda se. Svoj preterani perfekcionizam u poslu pravda respektom koji je nauèila da gaji prema publici. Interesantno je da, iako je nastupala po najveæim koncertnim dvoranama, nikada ne izlazi na ulicu jer se plasi gomile: "Danima mogu ostati u kuæi, a da nogom ne kroèim na polje. Kola me voze sa jednog mesta na drugo."

Zivotni uspon Mirej Matje lièi na prièu iz bajke. Pomalo nestvarne su i njene pevaèke moguænosti. U svom fahu, jedna je od najboljih, po mnogima i najbolja na svetu. Po reèima kritièara, "Mirej poseduje silu koja nije ovozemaljska".
Bilo da su joj pesme pune ponosa ili pune blagosti, bilo da oslikavaju sustinu postojanja, ili jednostavnost nekog obiènog trenutka, njene pesme zraèe dobrotom i uvek u sebi nose magiènu svezinu radosti zivljenja.
 
-Dusan Vujosevic